Соопштенија

ИМ СЕ СООПШТУВА НА СТУДЕНТИТЕ КОИШТО ГИ ИМААТ ПОЛОЖЕНО ИСПИТИТЕ ПО ТЕОРИЈА НА ТРОШОЦИ И ЦЕНИ И СМЕТКОВОДСТВЕН МЕНАЏМЕНТ ДЕКА ОЦЕНКИТЕ ЌЕ СЕ ВНЕСУВААТ ВО ИНДЕКС  ВО  ПОНЕДЕЛНИК НА 27 ФЕВРУАРИ ВО 10: 40 часот. 

Студентите кои го имаат избрано предметот Електронско банкарство за да го слушаат во летниот семестар 2011/2012 год., да се јават кај доц. д-р Марјан Ангелески најдоцна до 24.02.2012 год. (петок).

ИМ СЕ СООПШТУВА НА СТУДЕНТИТЕ ОД ПРВА ГОДИНА ДЕКА РАСПОРЕДОТ НА ГРУПИТЕ ЗА РЕАЛИЗИРАЊЕ НА ВЕЖБИ ПО ПРЕДМЕТИТЕ ВОВЕД ВО БИЗНИС И МАТЕМАТИКА Е СЛЕДЕН:

ВОВЕД ВО БИЗНИС – ПОНЕДЕЛНИК 5,6 ЧАС:

• ФИНАНСИСКИ МЕНАЏМЕНТ
• СМЕТКОВОДСТВО, ФИНАНСИИ И РЕВИЗИЈА
• МЕЃУНАРОДНА ЕКОНОМИЈА И БИЗНИС

ВОВЕД ВО БИЗНИС – ЧЕТВРТОК 1,2  ЧАС:

• Е-БИЗНИС
• БИЗНИС АДМИНИСТРАЦИЈА МЕНАЏМЕНТ
• МАРКЕТИНГ МЕНАЏМЕНТ
• БИЗНИС ИНФОРМАТИКА

МАТЕМАТИКА – ПОНЕДЕЛНИК 5, 6 ЧАС

• БИЗНИС АДМИНИСТРАЦИЈА МЕНАЏМЕНТ
• МАРКЕТИНГ МЕНАЏМЕНТ
• МЕЃУНАРОДНА ЕКОНОМИЈА И БИЗНИС – ЧЕТВРТ СЕМЕСТАР

МАТЕМАТИКА – ЧЕТВРТОК 3,4 ЧАС

• ФИНАНСИСКИ МЕНАЏМЕНТ
• Е-БИЗНИС
• СМЕТКОВОДТСВО, ФИНАНСИИ И РЕВИЗИЈА

Им се соопштува на студентите од сите студиски програми дека реализиацијата на вежбите започнува од понеделник (13 февруари) 2012 година, по претходно објавениот распоред.

Почитувани колеги,

Поради тоа што не сте во можност да го симнете материјалот - тука ги имате првите неколку испитни прашања кои ги работевте со професорот.

Само конвертирајте го во соодветниот фонт.

Доколку имате било какви проблеми пишете на sociologija2012@gmail.com

Socijalnata misla na drevniot Istok

^ovekot e su{testvo na sopstvenata praksa. Su{testvo koe samosozdavaj}i se, niz razli~nite oblici na zadovoluvawe na svojata egzistencija,  istovremeno  go oblikuva i op{testveniot svet okolu sebe. Svet ispolnet so brojni i slo`eni interakcii, protivre~nosti,  iluzii, dilemi, nedore~enosti. Na patot do samiot sebe, svesen za sopstvenata  kone~nost, toj  svojot `ivot  go realizira vo zaednica so drugite lu|e,  vo svet koj{to samiot go sozdava, a sepak nedovolno go poznava i razbira. Voden od vrodenata qubopitnost,  rastrgnat  me|u potrebata istovremeno i da znae i da veruva, toj pravi napor  da go spoznae i osmisli ona  ~ij tvorec  e samiot toj, pri {to ~inot na spoznavawe i osmisluvawe istovremeno e ~in i na sozdavawe. Na toj na~in migot, na ~ovekovoto spoznavawe i tvorewe e i mig vo koj toj traga po sopstveniot identitet, po samiot sebe. Na toj pat,  ispolnet so predizvici,  isku{enija, uspesi i padovi naukata,  koja go izu~uva ~ovekovoto op{testveno `iveewe pretstavuva zna~aen beleg, traga koj{to n# vodi do prvite oblici na organiziraniot op{testven `ivot na ~ovekot. Pritoa, sogleduvaweto na po~etnite razmisli  za ~ovekot, kako op{testveno su{testvo, ja pretstavuvaat onaa pojdovna to~ka {to ni ovozmo`uva, vo izvesna mera, da navlezeme vo beskrajniot lavirint  na eden svet, imenuvan  kako ~ovekovo o{testvo.

Sezame otvori se!? No, od kade da se po~ne? Se postavuva pra{aweto : dali imame pravo genezata na socijalnata misla ja locirame vo drevnite  civilazacii - Vavilon, Egipet, Indija, Kina - koga  dobro e poznato deka prvite obidi za organizirano, sistematsko, racionalno, kriti~ko i, vrz opredeleni logi~ki principi, vtemeleno mislewe za op{testvenite pojavi, se napraveni vo ramkite na gr~kata filozofska misla vo {estiot i pettiot vek pred na{ata era, a sociologijata, kako samostojna nauka, nastanuva kon sredinata na devetnaesettiot vek ?

            Odgovorot na ova pra{awe,  spored nas, e potvrden,  odnosno smetame deka pojdovna pozicija vo prou~uvaweto na socijalnata misla treba da bide istra`uvaweto na op{testveniot `ivot na anti~kiot Istok. Toa proizleguva od faktot {to za~etocite na razvojot na ~ovekot, kako samosvesen subjekt,  koj egzistira vo objektivniot svet, niz sopstvenata op{testvena praksa, se locirani tokmu vo drevniot Istok, tri do ~etiri iljadi godini pred na{ata era.

            Imeno, svedo{tvata za po~etocite na soznanijata za socijalniot `ivot na lu|eto, za~uvani vo malubrojnite knigi i zapisi na arhai~nite isto~ni narodi, pretstavuvaat edinstveni izvori za spoznavawe na tajnite na op{testvenoto egzistirawe na ~ovekot vo  najranata faza od negoviot civilizaciski razvoj. Tie ni ovozmo`uvaat da doznaeme kakov bil poredokot vo starite dr`avi i kako toj se odr`uval. Dodeka vo Grcija i Rim se razvivale mali dr`avi – gradovi (polisi), dotoga{ na stariot Istok se sozdavale ogromni i mo}ni imperii – monarhii. Stanuva zbor za teokratski dr`avi kade {to za vladetel bil smetan samiot bog ili negoviot bo`ji pretenik na zemjata-kralot. Sve{tenskiot stale` bil mnogu mo}en. Pravoto i  op{testvenata svest vo celost, ne samo {to bile religiozno oboeni, no istovremeno se nao|ale pod direktna zavisnost od religijata. Centralnata dr`avna vlast bila daleku od masite. Kralot, vo imeto na bo`jata volja, bil apsoluten vladetel, despot, semo}en. Negovoto vladeewe bilo potpomognato od sve{tenicite, birokratijata i voenata hierarhija. Za demokratija ovde ne mo`elo da stanuva zbor. Gra|anin – toa bil nepoznat poim.

Seto ova mo`e da se razbere ako se ima predvid postojniot na~in na proizvodstvo koj{to, vo golema mera, bil determiniran od okolnostite vo koi{to nastanale ovie dr`avi. Vo pra{awe e “re~na” civilizacija vo koja{to osnovnata stopanska granka e zemjodelstvoto nastanato kako rezultat na mo`nosta za navodnuvawe na plodnite dolini so vodite na prostranite reki, koi{to te~ele niz niv. Golemata dol`ina na rekite – osnovata na `ivotot i potrebata od izgradba na irigaciski sistemi, koi{to bi ja, zgolemile povr{inata na obrabotlivoto  zemji{te za potrebite na naselenieto, koe se pove}e se zgolemuvalo, go nametnalo imperativot za sozdavawe golemi  dr`avi  so silna centralna vlast. Pritoa, iako me|u dr`avite vo stariot vek postoele zna~ajni razliki vo skoro site sferi na op{testvenoto `iveewe i za niv, kako celina, mo{ne e te{ko da se govori, sepak, se ~ini mo`e da se prifati misleweto na opredeleni  avtori koi se zanimavaat so ovaa problematika deka socijalnata struktura na arhai~nite isto~ni dr`avi, vo pove}eto slu~ai, kastinsi e organizirana, vo zatvoreni grupi i blokirani kanali na socijalna podvi`nost vo koi{to dominirale despotski oblici na vladeewe.

Taka, koga stanuva zbor za Egipet, respektabilen e stavot na Milan Damwanovi}, izlo`en vo negovoto delo “Istorija na kulturata”,  spored  koj vo egipetskoto op{testvo postoel hierarhiski kastinski sistem ~ij centar bil faraonot - kralot Sonce,  koj bil opkru`en  so silna birokratija okolu sebe: sve{tenici, pisari i slu`benici koi se gri`ele narodot da `ivee vo poslu{nost i pokornost, izvr{uvaj}i gi site obvrski i  naredbi  od faraonot, bez prigovor. Vakviot op{testveno-politi~ki poredok svoe opravduvawe imal vo postojniot egipetski pogled na svet.

Spored drevnite Egip|ani, postoi sovpa|awe me|u socijalniot `ivot i kosmi~kot poredok, taka {to organizacijata na op{testveniot `ivot odgovara na organizacijata na kosmosot. Univerzumot  i op{testvoto funkcioniraat spored ist kosmi~ki zakon {to se narekuva ma–at.  Osnovnata op{testvena struktura pretstavuva samo odraz na strukturata na kosmosot. Smislata na ovoj zakon  se sostoi vo toa {to toj pretstavuva izvor na s# ona {to  se slu~uva vo kosmosot i  na zemjata. Ma-at   go regulira izleguvaweto i zao|aweto na sonceto, ritamot na rasteweto na rastenijata, ~ovekovoto dejstvuvawe i odnesuvawe. Vistinata i pravednosta, isto taka, gi obezbeduva ovoj zakon. Ma-at poseduva mo} da gi kazni, ne samo onie koi gi  prekr{uvaat moralnite i pravnite normi, no i onie koi treba istite da gi sproveduvaat niz opredeleni rituali. Ma-at ja opredeluva i individualnata sudbina na poedincite, re{ava za nivniot `ivot i smrt. Vo krajna instanca, ma-at upravuva i so bogovite. Pritoa, ona {to e kosmi~ko i ona {to e ~ove~ko se soedinuva vo zakonot ma-at.  Vo sredi{nata to~ka me|u ~ove~koto i kosmi~koto se nao|a faraonot, kako kral, i toa kral – Sonce.  Vo li~nosta na faraonot starite Egip}ani ne gledaat samo odraz na mo}ta na samoto bo`estvo Sonce ili Ra, tuku samoto bo`estvo se otelotvoruva vo faraonot. Postoi neraskinliva povrzanost me|u bogot Sonce i faraonot, kako kral Sonce.

Vo pra{awe e edna solarna politi~ka mitologija – politizacija na kosmosot,  spored koja{to faraonot vladee sprema osnovniot zakon ma-at i, na toj na~in, uspeva da obezbedi s# {to e dobro za svoite podanici. Od druga strana, tie treba bezuslovno da ja po~ituvaat postojnata vlast, zatoa {to taa e reprezent  na kosmi~kiot zakon. Po nalog na kosmi~kata pravda, faraonot,  so pomo{ na  svojot birokratski  aparat,  vladee so  narodot, obiduvaj}i se da go konzervira postojniot op{testven poredok, koj{to e  vo soglasnost so kosmi~kiot zakon. Na toj na~in, so pomo{ na mitskata politi~ka kosmogonija se dava legitimitet na postojnata kastinska struktuiranost na op{testvoto, odnosno se odobruva postojnoto politi~ko ureduvawe i postojnata vlast. So samoto toa se opredeluva i pozicijata i dol`nosta na site onie so koi se vladee. Podanicite se dol`ni da ja prifatat postojnata op{testvena struktura {to e vovedena od kralot, no koja svojata geneza ja ima vo kosmi~kiot poredok, nezavisno od toa kolku tie se obespraveni. Za onie koi `iveat vo toj sistem, ne mo`e da postoi podobar. Poedinecot, ne samo {to treba, no i mora, vo najgolema mera, da bide pot~inet na dr`avata i vlasta. Dlaboko bilo vkoreneto uveruvaweto deka pokornosta e glaven uslov za sre}a. Dobriot `ivot bil pokoren `ivot, vo sekoj pogled, a osebeno vo odnos na sve{tenstvoto, dr`avata i vladetelot. Sekoja mo`nost za sopstveno kriti~ko razmisluvawe, za izleguvawe nadvor od op{toprifatenite pravila na pokorno `iveewe odnapred bila osudena na neuspeh. Ovaa `ivotna filozofija, se ~ini, najdobro ja izrazuva edno od retkite za~uvani dela od toj period - Mitot za Gilgame{.

Gilgema{, bil sumerski vladetel so sedi{te vo gradot Uruk. Toj va`el za nacionalen junak, i toa podednakvo, kako sumerski, vavilonski,  taka i asirski. Epot gi povrzuva site prethodno spomenati narodi. Vo nego se opevaat delata na ovoj junak, zapi{ani na dvanaeset plo~i so klinesto pismo. Gilgame{ se prika`uva kako junak, no istovremeno toj e i patnik, graditel, arhitekt, a se javuva i vo uloga na tiranin, vladar, koj ja ima celata vlast vo svoi race. Spored epskoto ka`uvawe, nemu nikoj ne mu bil ramen,  pa zatoa se javuva qubomora kaj bogovite.  Bogovite se svetat, mu pravat pakost. Vo toa osobeno se istaknuva bo`icata I{tar, koja vo nego bila zaqubena. Toj, zaradi toa, imal golemi problemi. Sepak, najgolem problem na golemiot junak i voin Gilgame{ bila samata pomisla na smrt. Zatoa, toj trgnuva po svetot da go bara lekot {to }e mu ovozmo`i ve~en `ivot, {to }e go napravi besmrten, {to }e go izedna~i so bogovite. Site go sovetuvale da se otka`e od takvata namera. Za toa vo epot se veli:

                  “Gilgame{e  kade skita{?  @ivotot {to go bara{ - ne }e go najde{.  Koga bogovite lu|eto  gi sozdadoa, za niv smrtta ja odredija, a `ivotot za sebe go zadr`aa. Zatoa jadi i pij,  Gilgame{u, denot i no}ta vo veselba neka ti minat, sekoj den igra i veselba da ti e. So radost decata gledaj si gi, za race {to te dr`at! Vo tvoite pregratki `enata neka se raduva! Zatoa vo Uruk vrati se, vo gradot svoj kako kral i junak slaven!” (Gilgame{, 1987, str. 66)

Gilgame{, me|utoa, ne sakal da se pomiri so ~ovekovata sudbina, ne sakal da ostari i da umre, sakal da bide mlad i besmrten. Koga vo svoite skitwa, do samiot kraj na svetot, slu{nal deka na dnoto na moreto ima rastenie {to go podmladuva i go pravi besmrten onoj koj{to }e go izede - ~udotvoren lek, {to im ovozmo`uva na zmiite, koga }e ostarat, da ja soble~at ko`ata od svoeto telo i odnovo da se rodat, toj go prona{ol toa more, zaplival do negovoto dno i se vratil na povr{inata so  rastenieto. Sepak, sudbinata bila svirepa:  koga go ostavil rastenieto na bregot i oti{ol povtorno da se iskapi vo moreto tuka pominala edna zmija i go izela. Na Gilgema{ ne mu ostanalo ni{to drugo, tuku da leleka nad svojata ~ove~ka sudbina, svesen deka nikoga{ ne mo`e da stane besmrten i da im se dobli`i na bogovite.

            Op{toprifatenite pravila na `iveewe na apsolutna pokornost mo`at da se sogledaat ne samo od mitovite i legendite, no i od pi{anite propisi. Hamurabieviot zakonik, sekako e edno od najzna~ajnite svedo{tva za toa. Napi{an na graniten stolb, visok 2.25 metri, dolgo vreme bil nepoznat, a e otkrien vo 1901 godina od eden francuski istra`uva~. Na nego se zapi{ani 247 zakonski odredbi. So niv se utvrduvaat: pravoto na sopstvenost, odnosite vo brakot, semejniot `ivot, pravnite odnosi vo dr`avata, pravilata i normite na odnasuvawe na lu|eto, i pred s#, dol`nostite i obvrskite na podanicite kon vladetelot i sve{tenicite. Stanuva zbor za dragoceni podatoci za op{testveniot `ivot vo Vavilon, dva mileniumi pred na{ata era. Iako se izlo`eni vo ramkite na zakonski propisi, ovie podatoci pretstavuvaat glaven izvor za toa kako bil organiziran `ivotot na lu|eto vo toj period. Taka, tie ovozmo`uvaat  podobro da se sfati socijalnata izdiferenciranost  na naselenieto.  Imeno,  kastinskiot na~in na organizirawe, za {to prethodno se zboruva{e, e karakteristi~en samo za slobodnoto naselenie, koe go so~inuvale: sve{tenicite, slu`benicite, vojnicite zanaet~iite, trgovcite, zemjodelcite. No, isto taka, treba da se ima predvid deka pogolemiot del od naselenieto bile poluzavisni selani, koi rabotele na imotite na sve{tenicite i dr`avnite slu`benici, kako i golem broj robovi, koi se delele na dr`avni, hramovski, privatni i robovi na selskite zaednici. Najva`ni izvori na ropstvoto vo dr`avite na stariot Istok se: zarobuvaweto vo vojnata, ra|aweto od roditeli-robovi i dol`ni~koto ropstvo. Pritoa, iako, ne smee da se zaboravi deka  vo  Vavilon, za vreme na vladeeweto na Hamurabi, do{lo do formalno ukinuvawe ili ograni~uvawe na dol`ni~koto ropstvo, vo Hamurabieviot zakonik se spomenuvaat pove}e vidovi dol`ni~ki robovi: damkari, avilumi i mu{kenu, pri {to pogolema pravna za{tita imale prvite (~lenovite 198, 211, 212. ). Vo Vavilon dol`ni~koto ropstvo bilo ograni~eno na tri  godini. Zakonodavecot smetal deka vo ovoj rok dol`ni~kiot rob }e go odraboti svojot dolg ili dolgot na nekoj ~len od semejstvoto. Ovaa odredba e regulirana vo ~lenot 17 od Hamurabieviot zakonik i glasi: “Ako nekoj se zalo`i samiot sebe, odnosno svojata `ena, sin ili }erka gi dade za pari ili vo dol`ni~ko ropstvo, tri godini }e raboti vo ku}ata na kupuva~ot ili gospodarot na dolgot, za vo ~etvrtata godina, da bide  osloboden od ropstvoto”. Robovite mo`ele da  imaat i podvi`en imot i pravo da raspolagaat so nego ( ~len 7). Analogno na ova sledi deka dol`ni~kite robovi imale delumna sloboda, no  nemale nikakvi politi~ki prava.

            Hamurabieviot zakonik vklu~uva i mnogu detalni odredbi za  brojnite stale`i, kasti,  profesii, taka {to dava ogromen pridones vo otkrivaweto na socijalnite, ekonomskite i politi~kite sostojbi i odnosi vo toj period  vo Vavilon. Vo nego se sodr`ani brojni odredbi za normiraweto na naemninite vo zemjodelstvoto. Postoela kamata od 20% vo pari i edna tretina vo natura. Isto taka, zakonikot gi {titi interesite na dr`avata i privatnata sopstvenost na hramovite,  gra|anite i  dr`avnite slu`benici. Vklu~uva merki za za{tita na robovladetelite i kazneni merki za robovite.

            Granicata preku koja{to  op{testvenata misla na stariot Vavilon, na starite isto~ni narodi voop{to, ne mo`e da premine simboli~no e nazna~ena  na samiot vrv na stolbot, kade {to se isklesani zakonite. Tuka e izraboten reljef na koj{to Hamurabi gi prima zakonite od rakata na bogot na Sonceto. Evidentno, zakonite se delo na bogot na Sonceto,  a Hamurabievata mo} e samo izraz na voljata na bog. Od ova jasno mo`e da se zaklu~i vo koja mera sfa}awata za op{testveniot `ivot bile podredeni na religijata.  Op{testvenata misla ne mo`ela da se izdigne nad mitsko-religioznata pretstava za svetot i pokraj golemite dostigawa koi{to bile postignati vo sferata  na prakti~noto `iveewe.  Nesomneno, vo Vavilon,  kako vpro~em i vo Egipet,  postoi “brak” me|u magisko-religiozno-mitskiot na~in na razmisluvawe i racionalaniot pristap vo organiziraweto na stopanskite i  administrativnite prakti~ni aktivnosti,   kako {to vo edna prilika zabele`al Alfred Veber. 

            Edna od bitnite odliki na drevnata isto~na misla e i otsustvoto na idejata za progres. Idejata za vremeto nema razvojna dimenzija. Ciklusite na sozdavawe i propa|awe na op{testvenite zaednici naizmeni~no se menuvaat vo beskrajniot temporalen krug. Vremeto e zatvoreno vo samoto sebe. Razmisla za negovoto pravolinisko te~ewe napred, kako eden od preduslovite za ra|aweto na idejata za razvojot, ne postoi. Taka, vo eden od najpoznatite indiski spisi “Mahabharata”, sinteza na indiskiot pogled na svetot od ovoj period, procesot na ra|awe i propa|awe na kosmosot e pretstaven niz ~etirifazen ciklus. “Mahabharata” bele`i deka po~etniot stadium od ~ovekovoto postoewe se narekuva zlatno doba – krita juga, toa e vreme vo koe vladee sovr{enstvo, simbolizirano so bogot Vi{nu, koj ima bela boja. Ovoj period trae 4000 godini . Vo nego ne postoi  glad, zlo, bolest, smrt; lu|eto, 1000 parovi bliznaci, se sre}ni i gi u`ivaat blagodetite na prirodata. Po istekot na ovoj period doa|a vtorata doba, tetera juga, vo koja bogot Vi{nu pocrvenuva i takov ostanuva slednite 3000 godini. Toa e period na vlo{eni klimatski uslovi, pa|aat prvite do`dovi, se javuva potrebata da se pravat zasolni{ta, se gradat prvite ku}i, a so samoto toa zapo~nale da dominiraat i li~nite interesi, {to nabrgu doveduvaat do konfliktni situacii. Kako razultat na ovaa promena, peroidot {to sledi, dvapara juga, {to trae 2000 godini, vo koj bogot Vi{nu ima `olta boja, obiluva so bolesti, bezzakonija i smrt, za vo ~etvrtoto, posledno 1000-godi{no doba, kali juga, da zavladee gusta temnina, totalno bezzakonie i bezbo{tvo, bogot Vi{nu ima crna boja, {to e simbol na kone~nata propast. Na toj na~in, ~etvoroetapniot ciklus stignuva do svojot kraj,  za preku nova reinkarnacija na bogot Vi{nu da zapo~e odnovo.

            Isto taka, i kineskiot spis “Knigata na promenite”, vo koj povtorno vremeto se meri so kosmi~kite parametri za cikli~nata vizija na kosmosot, niz u~eweto za permanentnoto menuvawe na pette osnovni elementi: drvo, zemja, metal, ogan i voda, izrazeni so pomo{ na stati~kata Jin i  dinami~kata Jang sostojba, {to istovremeno go simboliziraat analognoto smenuvawe na pette kineski dinastii, nedvosmisleno jasno govori deka kaj starite isto~ni narodi ne postoi svest za kumulativno napreduvawe. Sprotivno na toa,  po~etokot se izedna~uva so sovr{enstvoto,  a sekoj oblik na dvi`ewe e samo ciklus {to neprekinato se povtoruva vo nasoka od redot kon haosot. Pritoa, Bog ostanuva edinstven dvigatel na sekoj nov ciklus vo beskone~noto vra}awe kon pra – sostojbata.                                  

            Sosema nakratko, osnovnite karakteristiki na op{testvenata misla na drevniot Istok mo`at da se svedat na slednovo: za op{testvoto se razmisluvalo povremeno, neformalno, neorganizirano i nesistemati~no. Razmislite bile rezultat na poedinici, a ne na {koli. Tie nemale teoretski karakter, tuku pred s# bile pragmati~ni i utilitarni, so edinstvena cel, niz davawe soveti za prakti~noto `iveewe, da se obezbedi po~ituvawe na principot na pokornost. Religiozno - mitskiot na~in na razmisluvawe bil dominanten. Mitot pretstavuva sredi{te na op{testvenata svest – duhovnata kultura, a so samoto toa vo nego se sodr`at i osnovnite elementi na ona {to podocna }e se oblikuva vo moral, ideologija, filozofija, nauka. Spored toa, mitot ja pretstavua osnovata – pojdovniot obrazec na eden sinkretski tip na kultura karakteristi~en za arhai~nata isto~na civilizacija. Mitot se javuva paralelno so nekriti~kiot dogmatski na~in na mislewe, zatoa {to vo toj period ne postoi logi~ki izgraden instrumentarium za kriti~ko spoznavawe na stvarnosta. So samoto toa, vo odnos na mitot, koj dava kone~ni odgovori koga se vo pra{awe osnovnite ~ovekovi egzistencijalni problemi, ne postoi somnevawe, toj se prima dogmatski, kako edinstvena i apsolutna vistina.

“Mitot, onaka kako {to postoi vo zaednicite na primitivniot ~ovek, odnosno vo svojata `ivotna forma, ne e samo prikazna {to se raska`uva, tuku i stvarnost {to se do`ivuva …. Vo prvobitnata kultura mitot izvr{uva edna neophodna funkcija: toj go izrazuva, zajaknuva i ozakonuva veruvaweto; toj go ~uva i nametnuva moralot; toj ja garantira delotvornosta na ritualot i sodr`inata na prakti~nite upatstva”( B.  Malinovski, 1972, str 93).

Mitot, od edna strana, pretstavuva reprezent na duhovniot razvoj na lu|eto od arhai~niot period, no od druga strana, toj, istovremeno, e i direkten odraz, kako na postojniot na~in na proizvodstvo, taka i na postojniot sistem na politi~ko organizirawe. Vo toj kontekst, se ~ini, sosema  e vo pravo Xejms Frejzer, koj vo svoeto delo “Zlatna granka” smeta deka sekade kade {to ~ovekot ne bil vo sostojba da go odr`i svojot racionalen odnos sprema prirodnata sredina se javuva mitot i magijata. Isto taka, i spored pogledite na Ernest Kasirer (“Mit za dr`avata”) sekade kade {to naukata,  umetnosta i filozofijata dominiraat, mitot e staven vo vtor plan,  no ne e uni{ten. Vo migot koga osnovnite kulturni sili }e otka`at mitot odnovo se javuva kako sila koja{to `ivee vo sostojba na anabioza.  

Nesomneno, mitot mo`e da se razbere samo vo kontekstot na negovoto avtonomno nastanuvawe i funkcionirawe. Analogno na ova, mitot vo anti~kata civilizacija, od edna strana, e kulturna tvorba koja{to pretstavuva na~in na razbirawe na svetot, no isto taka i na~in ~ovekot da se razbere na samiot sebe i sopstveniot duhoven i op{testven `ivot.  Od druga strana, mitot od negovoto nastanuvawe, pa s# do denes, e vo funkcija na ritualno opravduvawe na postojniot sistem, postojniot op{testven poredok. Taka, mitot vo arhai~niot period, vo golema mera, niz politi~kata kosmogonija, pretstavuva za{titen znak na postojnata vlast, kanoniziran oblik na svest {to ja konzervira postojnata sostojba. Spored toa, mitot - esencijalniot misloven supstrat na anti~kiot Istok, vo svojata konzervativna orientiranost, bil vo funkcija na opravduvawe i za~uvuvawe na postojniot op{testven poredok, vtemelen vrz trijadata: vladetel (tiranin) - sankcii - apsolutna dominacija na religioznite kanoni i mo}noto sve{tenstvo.    

Усниот дел од испитот по Англиски јазик 4 ќе се одржи на 07.02.2012г. (вторник) во 12.30ч. во кабинетот за странски јазици.

Писмениот (теоретскиот) дел од испитот по предметот ДЕЛОВНА ИНФОРМАТИКА ќе се одржи на ден 07.02.2012 (вторник), во просториите на компјутерскиот центар, со почеток во 10:00 часот.